Tag: vreme
Lifestyle: Stubovi blagostanja
Industrijalizacija, urbanizacija, iscrpljujući rad, zagađenost atmosfere, buka, nepravilna ishrana, nedovoljno fizičkih aktivnosti... krajnje nepovoljno utiču na psihofizički razvoj i život čoveka. Tome značajno doprinose hronični nedostatak vremena i promene u hijerarhiji životnih potreba, kao i sve veća otuđenost čoveka od prirode, pa i od samog sebe. Posmatrajući savremeni način življenja jasno je da postoji disbalans čovekovih potreba sa realizacijom svakodnevnih aktivnosti. Pojedinci su svesni onoga što je za njih negativno, ili što im nedostaje, dok većina nije, već živi ustaljen i često nezdrav, u psihološkom i fizičkom smislu, život. Povremeni beg iz savremene urbane sredine u kvalitetne prirodne ambijente obezbeđuje prenapregnutom organizmu čoveka bar povremenu kompenzaciju i opuštanje. U isto vreme, sve više je izražena potreba za bavljenjem fizičkom aktivnošću, relaksacijom, uživanjem u prirodi i aktivnostima u domenu kulture; konzumiranjem zdrave hrane, duhovnim i emotivnim opuštanjem. Sve ovo ima za cilj realizaciju želja svakog normalnog čoveka – da živi u blagostanju. ...
Intro2EU: Avio taksi u službi biznisa
Iako je nekoliko godina unazad avio saobraćaj u službi biznisa u SAD bio značajno zastupljeniji u odnosu na redovne vazdušne linije, Evropa ubrzanim koracima pokazuje svom prekookeanskom partneru da ne zaostaje mnogo po ovom pitanju. Statistike potvrđuju da se biznis avijacija u Evropi brže razvija u odnosu na kompletan avio saobraćaj zastupljen redovnim linijama. ...
HR: Viša fluktuacija, niži profit
Jedan od najčešćih komentara koji ukazuje na nedovoljnu svest o negativnim posledicama visoke fluktuacije je: „Otišao Petar, pa šta. Za istu platu dovešćemo Milana. Naši troškovi ostaju nepromenjeni.“ Da li je baš tako? ...
Strana iskustva: Menadžment u Latinskoj Americi
Latinska Amerika, pojam kojim se obuhvata geografski prostor centralne i južne Amerike, značajan je ekonomski faktor na svetskoj sceni, regija označena kao bitna u političko-ekonomskim odnosima sa EU i veoma važan trgovinski partner Sjedinjenih Američkih Država koje godišnje izvoze robu u vrednosti od 135,5 milijardi dolara (20% ukupnog izvoza) na ovo tržište. Na ovom predominantno španskom govornom području postoje velike sličnosti u načinu na koji se pristupa poslu i radnim obavezama, mada postoje i kulturološke razlike između različitih zemalja koje utiču na kreiranje specifičnih poslovnih modela i na poslovno ponašanje. ...
Ekonomska diplomatija: Pozicioniranje u vreme globalizacije
Savremeni svet je oslikan neprestanim promenama u kojima ključ ekonomskog uspeha leži u sposobnosti njihovog razumevanja i optimalnom prilagođavanju novonastalom poslovnom okruženju. Taj novonastali socijetalni ambijent nije ništa drugo do globalizacija. Ako imamo u vidu da se globalna ekonomija karakteriše visokim nivoom konkurentnosti, otvara se pitanje kako ekonomski subjekti malih država, kao što je naša, mogu da ostvare zadovoljavajuća tržišna učešća, odnosno kako mogu da ostvare komparativne prednosti koje bi omogućile adekvatno pozicioniranje na tržištu? Upravo to pronalaženje “tržišne niše”, kako kaže Piter Draker (Peter Dracker), nije ništa drugo nego način da se osigura opstanak i kasnije ekonomski rast i razvoj. U tom smislu, naša istraživanja pokazuju da veoma važnu pozitivnu ulogu može da ima efikasnost i efektivnost diplomatije, ili preciznije njene ekonomske komponente za koju je sve prihvaćeniji termin – ekonomska diplomatija. ...
Upravljanje promenama: Rana komunikacija
U svetu u kojem je sve tako užurbano upravljanje promenama je izazov, misterija, nešto što je teško uraditi. Razlog zašto je važno upravljati promenama je što one utiču na ljude. Ako se njima ne upravlja na pravi način rezultat je često negativan, a efekat je u korespondirajućem gubitku produktivnosti i performansi. Kada se promenama pravilno upravlja, ljudi su uzbuđeni, sa entuzijazmom ih podržavaju i doprinose organizaciji, a jedan od najboljih načina da se upravlja promenama je da se razume uloga komunikacije. ...
Upravljanje vremenom: Sa ciljem na umu
Upravljanje vremenom ili time management predstavlja istovremeno oblast koju bih ja nazvao "upravljanje sobom", jer kroz život prolazimo od rođenja do smrti na način da se u većini slučajeva borimo sa nedostatkom vremena, svesni konačnosti života. Međutim, budimo realni od samog početka. Vremena imamo svi podjednako - 24 sata dnevno - i to je činjenica. Zbog toga je daleko ispravnije umesto reći sebi – nemam vremena reći – ja ne umem da organizujem svoje vreme. To je konstruktivni izraz koji poziva na akciju, jer ako naučim da organizujem svoje vreme imaću ga više za prave stvari u pravom trenutku, pa ću možda i uspeti da nadoknadim nešto od onoga što sam propustio u dosadašnjem životu. ...
Ubrzavanje: Sustizanje neuhvatljivog
Da li ste primetili da su satovi svuda oko nas? Na uličnim displejima, na mobilnim telefonima, na kompjuterima, na rukama. Samo upalite televizor i u uglu ekrana videćete digitalno vreme koje nam deli dan od emisije do emisije, od jednog do drugog reklamnog bloka, od vesti do vesti. ...
Poslovna filozofija: Vetar duva… Koga će odneti?
Naravno, postoji i mogućnost da vetar prestane da duva, da margine rastu, da konkurencija nestane‚, a troškovi počnu da se smanjuju. Tada bi se ovaj članak zvao vetar je stao. Koga je odneo? Do tada, razni su načini da nas vetar ne oduva. ...
Upravljanje vremenom: Tiranija hitnog
Često se čuje priča o menadžerskim bolestima: infarktu, čiru, povišenom pritisku... Postavlja se pitanje: kako uspemo da ih steknemo? Pokušamo li da analiziramo jedan naš običan radni dan shvatićemo da nas uglavnom "pritiskaju" poslovi koje treba da uradimo u određenom raspoloživom vremenu. Ako preduzmemo nešto i smanjimo broj stvari koje treba da uradimo, povećaćemo raspoloživo vreme. Međutim, to je u redu ako su raspoloživo vreme i poslovi uporedivi, ali ako je stvari koje treba uraditi mnogo više nego vremena, jedini način je da radimo napornije. No, naporniji rad dovodi do stresa, smanjene efektivnosti i grešaka, a to znači - više posla, jer smo radili "gluposti. Očigledno je da ne radimo prave stvari. Raditi više ne znači raditi i bolje. Čovek ima određenu količinu energije, a pokušaj da izvuče iz sebe više od toga može da bude uzrok velikim greškama. ...Prijavi se
Advertisement
