Tag: preduzeća
Održan Poslovni savet Srbija – Rusija
U okviru sednice Poslovnog saveta održane u Privrednoj komori Srbije 19. oktobra potpisan je Sporazum o saradnji između Poslovnog saveta za saradnju sa Srbijom i Poslovnog saveta za saradnju sa Rusijom. ...
HR u javnim preduzećima: Planiranje kadrova
Preko medija se u poslednje vreme vode neprestane rasprave o broju zaposlenih u državnim organima, javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima, uz opaske da svuda postoji nepotrebno veliki broj zaposlenih, odnosno višak koji se, po procenama, kreće od 10 do 30 %. Jedini problem u takvim analizama je što nikada ne možete da vidite kako se došlo do takve cifre. Najčešće se to vrši poređenjem sa nekim evropskim standardima, ali se pri tom ne govori da se u toj Evropi obično radi o adekvatno obučenoj i edukovanoj radnoj snazi, o savremenom informacionom sistemu, elektronskoj upravi, digitalnom potpisu, o kvalitetnoj poslovnoj zgradi, o zakonima koji se ne menjaju na par godina... pa to svakako nije dobra osnova za procenu. Takođe, niko ne daje odgovor na pitanje kako će to (manje-više) isti oni ljudi (ministri, državni sekretari, drugi visokorangirani državni službenici) koji su naprimali sve te silne viškove zaposlenih, sa ubeđenjem da to tako treba, sada odjednom biti apsolutno kompetentni (i najpozvaniji) da određuju koji im to zaposleni više nisu tako neophodni. U sferi menadžmenta, nekome menadžeru koji se prethodno "prevario" u proceni broja potrebnih zaposlenih za “tričavih” 10 do 30 %, niti Upravni odbor niti vlasnik sigurno ne bi dali šansu da iz drugog pokušaja uvodi red u sferi ljudskih resursa. Osim toga, broj zaposlenih se definiše u odnosu na obim (kvalitet i kvantitet) potrebnog posla (aktuelnog), zatim u odnosu na poslove predviđene strateškim i srednjoročnim planovima i raspoloživim sredstvima za te poslove, i u odnosu na kompetentnost radne snage sa kojom raspolažete. No, da ipak ne idemo dalje u prizivanje zdrave pameti i povlačenje paralele između menadžmenta i politike, nego da se okrenemo nekim drugim stvarima......
Poslovna informaciona rešenja: Fokus na uspešnost klijenta
Imajući u vidu potrebe lokalnog tržišta i izlazeći u susret malim preduzećima u Srbiji kompanije Microsoft i NPS zajednički su kreirale i pre godinu i po dana lansirale na tržište poslovni informacioni sistem pod nazivom Microsoft Dynamics NAV Express. Reč je, kako to informatičari objašnjavaju, o “derivatu Microsoftovog ERP rešenja Dynamics NAV” (nekada Microsoft Navision), jednog od najpoznatijih svetskih poslovnih informacionih sistema, koji je transformisan kroz predefinisanje modula i jezičko i zakonodavno prilagođavanje domaćim uslovima. Zahvaljujući tome NAV Express obezbeđuje zadovoljenje potreba poslovanja malih preduzeća, omogućavajući im i funkcije koje koriste velike kompanije u upravljaju svojim poslovanjem. ...
Menadžment javnih preduzeća: Da li GM ima pravo da naplati prekovremene sate?
Kao povod za razmišljanje na ovu temu poslužio je pokušaj generalnog direktora jednog javnog komunalnog preduzeća da (retroaktivno) naplati svoje godinama prikupljane prekovremene sate. Slučaj se desio pre izvesnog vremena i privukao veliku medijsku pažnju. Mi se ovde nećemo baviti analizom da li trebalo da je taj GM sačeka baš svih pet godina mandata (i odlazak sa te pozicije) pa da tek onda ostvaruje svoja prava, niti nagađanjem da li bi se pitanje prekovremenog rada postavilo da je GM i dalje ostao na svojoj poziciji. Nećemo ulaziti ni u to da li bi se ceo slučaj drugačije razrešio da ga nisu dohvatili novinari (eh, ti novinari!), a nećemo ni arbitrirati proglašavajući ko je u celoj priči dobar a ko loš ili zao. (Kad bolje razmislim, pošto i sâm radim u javnom komunalnom preduzeću, bolje da ovde i završim tekst o prekovremenim satima. Nikad se ne zna ko čita GM?!) Umesto toga, malo ćemo razmotriti opravdanost zahteva za naplatu prekovremenih sati jednoga GM-a čisto ređajući brojne razloge za i protiv....
Struktura borda direktora: PAEI kôd kolegijuma
U različitim fazama rasta preduzeću potrebni su različiti funkcionalni menadžeri za izvršavanje poslova. Tokom uzrastanja na krivi životnog ciklusa preduzeća potrebno je sastaviti komplementaran funkcionalan tim (kolegijum) koji će preduzeće voditi ka top-formi i tamo ga zadržati maksimalno moguće dugo. U ovom tekstu, inspirisanom učenjem dr Isaka Adižesa, predstavljen je pun sastav kolegijuma koji treba da ima jedno veliko preduzeće (devet izvršnih menadžera), dok se kod srednjih i malih on reducira spajanjem i izmeštanjem obavljanja nekih funkcija van preduzeća (šest, odnosno pet izvršnih menadžera). ...
Studija slučaja: Postizborna fluktuacija menadžera
Pošto ste u prethodnim brojevima GM-a imali prilike da čitate o povezanosti fluktuacije zaposlenih i (umanjenog) profita firmi u kojima se taj proces dešava, sada možemo još malo da se "poigramo" brojkama i celu stvar podignemo na jedan viši nivo. Dakle, ako su prethodni članci bili namenjeni generalnim, izvršnim, finansijskim direktorima ili možda direktorima ljudskih resursa, ovaj članak bi mogao biti posvećen svima onima koji imaju moć da u jednom naletu promene upravo ove prethodno pomenute menadžere. ...
Preduzetništvo: Šta i gde raditi?
Prošle godine sam kao jedan od eksperata učestvovao u istraživanju o preduzetništvu kod nas i ocenjivao koliko država pomaže ili odmaže. Ovih dana simpatičan student koji me je i tada intervjuisao doneo mi je pregled istraživanja. Ponovno odgovaranje na ista pitanja podstaklo me je da još jednom razmislim o preduzetništvu kod nas. Dodatno, na to me je podstaklo i to što sam prošao šoping centrom i već na prvom spratu video zatvorene prodavnice, a i to što svaka novogradnja, iako na periferiji, ima puno lokala koji zvrje prazni; onda i činjenica da mi plaćamo istu cenu po kvadratu iznajmljenog poslovnog prostora i u Zagrebu i u Beogradu; pa i oglas na lepoj zgradi na periferiji o iznajmljivanju osam stotina kvadratnih metara poslovnog prostora i neizvestan odgovor na pitanje ko će se tamo smestiti, kao i to što sam pre neki dan posetio klijenta koji se bavi veoma ozbiljnim biznisom i koji je svoje poslovne prostorije smestio u novobeogradskim blokovima koristeći za njih prizemlja velikih zgrada... ...
Profesionalni razvoj: 30 PAEI lidersko – menadžerskih kôdova
Postoji mnoštvo kategorizacija ljudi uopšte, preduzetnika, lidera i menadžera, ali se pokazalo da većina njih nije dovoljno životno/teorijski celovita niti upotrebljiva u svakodnevnom životu za upravljanje sobom i drugima, odnosno postizanje napretka u životu i poslu. Najživotnijom se čini teorija profesora dr Isaka Adižesa koji je osnov svoga učenja, prema sopstvenom priznanju, crpeo i sa ovih područja, oplemenivši ga kulturom iz koje potiče. ...
Korporativni identitet: Čuvari plaže na pustom ostrvu
"Kaži mi kaži kako da te zovem": o imenu kao jednom od najvažnijih elemenata korporativnog identiteta ...
Intervju: U "društvu" sa Microsoftom
Mihael (Michael) Krizmanić je karijeru počeo u privatnoj firmi Infotrejd kao programer pripravnik, da bi za samo dve godine postao njen vodeći programer. Radio je na izradi softvera za velika društvena preduzeća i na izradi idejnih i finalnih projekata informacionih sistema. Odavde je prešao u društveno preduzeće Seme na mesto zamenika šefa računskog centra, gde se bavio programiranjem, projektovanjem i sistem analizom poslovnih procesa unutar kompanije. Godine 1993. osnovao je privatnu firmu za izradu softvera pod imenom Haron. Kao svaki preduzetnik dok mu je firma mala sada je bio i direktor, i komercijalista, i projektant... No, Haron je polako rastao, stičući sve veći broj klijenata, pa je do kraja 1999. godine zapošljavao devetoro IT stručnjaka. Te iste godine izvršena je integracija sa firmom Dunav Electronic – DUEL, i gospodin Križmanić se našao na poziciji komercijalnog direktora i glavnog asistenta generalnog direktora. Ovde je, po vlastitom priznanju, stekao bitna znanja iz prodaje, menadžmenta i projektnog upravljanja. Ona su mu svakako bila potrebna i kada je sa dvoje kolega iz DUEL-a i kompanijom ComTrade osnovao Spinnaker-NT, gde je bio suvlasnik kompanije i radio na poziciji glavnog IT menadžera, a naročito kada je 2002. njih nekoliko iz Spinnakera sa grupom ljudi koji su radili u Haronu a ostali u Duelu osnovalo Europos, kompaniju na čijem čelu je gospodin Krizmanić i danas. Bogata radna karijera za relativno mladog čoveka (rođen je 24. marta 1964. u Hoxteru u Nemačkoj), ali i njegov način razmišljanja o vođenju kompanije, njenoj organizaciji i unutrašnjoj kulturi preporučili su Mihaela Krizmanića za sagovornika GM-a, koji ima šta da kaže ne samo kada su u pitanju razvoj i primena novih tehnologija u poslovanju, već i kada je reč o izgradnji lojalnog tima u kojem svi funkcionišu kao jedan. ...Prijavi se
Advertisement
