Tag: ličnost
ukupno:
8
| prikazano:
1 - 8
Menadžment u JP: Kako izabrati novog GM-a?
Poslednjih meseci jedna od veoma aktuelnih tema je imenovanje ili izbor novih generalnih direktora - u javnim preduzećima republičkog i lokalnog nivoa. Manje ili više stidljivo, tek počeli su da se pominju konkursi za izbor prvih ljudi nekih od javnih preduzeća Srbije, ali i pored iskazane dobre (političke) volje, od ideje do realizacije dugačak je put. Tako se i pred republičke i lokalne uprave (samouprave), ministarstva, sekretarijate, upravne odbore... postavio problem kako doći do najstručnijih ljudi ili barem kako definisati uslove konkursa da bi se zaista došlo do najboljih rešenja. Naravno, da bi se izabrali najstručniji i najbolji, potrebno je da i oni koji ih traže (biraju) budu dovoljno kompetentni za takav posao. Ukoliko se ne osećaju takvima (samokritični ljudi, kakvih je danas sve manje), rešenje je da se za izbor čelnika javnih preduzeća angažuju stručne, profesionalne firme koje se bave ljudskim resursima (HR) i čuvenim "head-huntingom" (HH), tj. firme koje su već dovoljno iskusne da pronađu i prepoznaju prave ljude za prava mesta. Pošto nama nije cilj da elaboriramo koji su to stručni ljudi koji treba da izaberu stručne menadžere, posvetićemo se glavnoj temi - koja su to sve znanja potrebna današnjim menadžerima i šta to sve treba zahtevati od budućih generalnih direktora (GM - General Manager), lidera koji će zatim na optimalan način upravljati velikim sistemima kakvi obično i jesu sistemi u domenu rada javnih preduzeća. ...
Profesionalni razvoj: 30 PAEI lidersko – menadžerskih kôdova
Postoji mnoštvo kategorizacija ljudi uopšte, preduzetnika, lidera i menadžera, ali se pokazalo da većina njih nije dovoljno životno/teorijski celovita niti upotrebljiva u svakodnevnom životu za upravljanje sobom i drugima, odnosno postizanje napretka u životu i poslu. Najživotnijom se čini teorija profesora dr Isaka Adižesa koji je osnov svoga učenja, prema sopstvenom priznanju, crpeo i sa ovih područja, oplemenivši ga kulturom iz koje potiče. ...
Styling: Definisanje sopstvenog stila
Stručnjaci koji se mnogo duže od mene bave pitanjima stila definišu da svaka žena mora da se pronađe u jednom od sledećih pet stilova: formalnom, dramatičnom, seksi, sportskom ili kreativnom. (Manje/više to su i poželjni "izgledi" koji definišu različite oblasti aktivnosti). Međutim, moja iskustva su me uverila da je ovo vrlo nategnuta teorija – pre i iznad svega zato sto svako od nas poseduje više delova "sebe" koje konsekventno određuje i različitim stilom. Takođe, često jedna osoba može (u različitoj meri uspešno) da balansira više stilova istovremeno. Smeštanje u jednu od ovih kategorija je istovremeno i suviše isključivo i frustrirajuće neinspirativno. Svaki (definisani) lični stil je mnogo zanimljiviji i fascinantniji, čak i kada je pogrešan sa striktno profesionalne pozicije. ...
Profesionalni razvoj: 48 tačaka karijere
Kao što postoje akupunkturne i akupresurne tačke u tradicionalnoj kineskoj medicini, postoje i karijerne tačke u svakom čoveku. Te tačke su 48 svojstava (osobina, crta ličnosti) koje svaki čovek poseduje i mogu se grupisati u četiri osnovne sposobnosti. Svaki čovek sa voljom radi, misli i organizuje sebe i/ili druge ljude, ima oduševljenu maštu i duhom je orijentisan na ljude... ...
Styling: Materijali, materijali...
Problematika procene kvaliteta tkanina od kojih je sačinjena odeća savremenog poslovnog muškarca i žene daleko je kompleksnija nego što to izgleda na prvi pogled; ove tkanine moraju da izdrže specifičnu eksploataciju (u nošenju pojačana izloženost gužvanju, uvrtanju niti i istezanju), a da pri tome i dalje zadrže “dostojanstven” izgled i savršeno podrže status i rang nosioca… Nekada, dok je bilo potrebno da poslovna uniforma zadovolji samo klasični koncept poslovnog okruženja, tj. da zadovolji potrebe nosioca u predvidivom poslovnom okruženju sa jasno definisanim pravilima, ovo je na neki način bilo lako – klasično poslovno odelo ili ženski kostim izrađivani su od vune, dok su košulje i bluze izrađivane od pamuka, eventualno od svile, ako se radilo o damama. Za sve prilike koje su se dešavale izvan vremenski definisanog tradicionalnog radnog vremena postojale su, opet, nove jasno definisane smernice – znalo se kada se i šta se oblači za koktel, a šta za svečanu večeru i koji su materijali za to namenjeni - opet se radilo o vuni za gospodu, a damama se dopuštalo da “iskorače” u svilu. ...
Hrišćanska kultura: Vapaj za novim svetom
Danas svi govore o "krizi kulture". Zato se nameću mnoga pitanja: Šta je kultura? Kakav je odnos tradicionalne i moderne kulture? Šta je popularna, a šta visoka kultura? Ima li kultura vrednost po sebi i za sebe? Nije li kultura luksuz, igra, sujeta, gordost, raskoš, zamka za dušu? Da li je savremena masovna i potrošačka kultura postala roba? Da li je "kulturni" i "civilizovani" čovek bolji i plemenitiji od nekulturnog? Kakav je stav hrišćana prema kulturi? Kakvu vrednost ima tradicionalna hrišćanska kultura za savremenog čoveka: egzistencijalnu ili muzejsku i arheološku. Kakva je priroda hrišćanskog kulturnog stvaralaštva danas? Kako hrišćani vide savremeni ideal multikulturalnosti? Kako razlikovati kič i kulturu? Postoji li odnos svojevrsne idolatrizacije i mitologizacije kulture koja je opijum za metafizički otupljene mase? ...
Uvodnik GM 05
Redakcija časopisa GM Business&Lifestyle ima izuzetnu čast i zadovoljstvo što u ovom broju čitaocima može da predstavi dr Isaka Adižesa, osnivača i predsednika Adižes instituta, ...
Srednji sistem Vladike Nikolaja: Slatka vilinska priča
U današnje vreme zaokupljenosti vlastitim bogaćenjem, kada želja za posedovanjem daleko potiskuje potrebu za davanjem, solidarnost kao da je prognana iz svakodnevnog života. Osećaj za bližnjeg zamenjen je brigom za sebe. Bogati preziru siromašne, a siromašni mrze bogate – začaranim krugom caruje nezadovoljstvo. Prestajući da pomaže drugom čovek postaje zarobljenik vlastite nemoći… Zato danas više nego ikad poučno zvuče reči Vladike Nikolaja kada govori o Srednjem sistemu u pogledu materijalnog života, posebno o Srednjem sistemu kod Srba. Kratke izvode iz ovog odeljka njegovih Sabranih dela delimo sa čitaocima GM-a. Kako se u budućnost ne može stići vraćanjem u prošlost, tako ni ideja ovog citiranja Vladike Nikolaja nije da oživljavanjem sećanja na "domaćinski duh" ponovo postavljamo temelje arhaičnih vidova ekonomskog života, već da podstaknemo na razmišljanje o odnosu zajednice i ličnosti, o mogućnosti postizanja ravnoteže između duhovnog i materijalnog, o tome da li je narod u Srbiji danas Teodul (rab Božji) ili je rab materijalnih dobara i zemaljske sreće, može li se služiti i Bogu i Mamonu… ...
ukupno:
8
| prikazano:
1 - 8
Prijavi se
Advertisement
