Tag: firme
ukupno:
10
| prikazano:
1 - 10
HR u javnim preduzećima: Planiranje kadrova
Preko medija se u poslednje vreme vode neprestane rasprave o broju zaposlenih u državnim organima, javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima, uz opaske da svuda postoji nepotrebno veliki broj zaposlenih, odnosno višak koji se, po procenama, kreće od 10 do 30 %. Jedini problem u takvim analizama je što nikada ne možete da vidite kako se došlo do takve cifre. Najčešće se to vrši poređenjem sa nekim evropskim standardima, ali se pri tom ne govori da se u toj Evropi obično radi o adekvatno obučenoj i edukovanoj radnoj snazi, o savremenom informacionom sistemu, elektronskoj upravi, digitalnom potpisu, o kvalitetnoj poslovnoj zgradi, o zakonima koji se ne menjaju na par godina... pa to svakako nije dobra osnova za procenu. Takođe, niko ne daje odgovor na pitanje kako će to (manje-više) isti oni ljudi (ministri, državni sekretari, drugi visokorangirani državni službenici) koji su naprimali sve te silne viškove zaposlenih, sa ubeđenjem da to tako treba, sada odjednom biti apsolutno kompetentni (i najpozvaniji) da određuju koji im to zaposleni više nisu tako neophodni. U sferi menadžmenta, nekome menadžeru koji se prethodno "prevario" u proceni broja potrebnih zaposlenih za “tričavih” 10 do 30 %, niti Upravni odbor niti vlasnik sigurno ne bi dali šansu da iz drugog pokušaja uvodi red u sferi ljudskih resursa. Osim toga, broj zaposlenih se definiše u odnosu na obim (kvalitet i kvantitet) potrebnog posla (aktuelnog), zatim u odnosu na poslove predviđene strateškim i srednjoročnim planovima i raspoloživim sredstvima za te poslove, i u odnosu na kompetentnost radne snage sa kojom raspolažete. No, da ipak ne idemo dalje u prizivanje zdrave pameti i povlačenje paralele između menadžmenta i politike, nego da se okrenemo nekim drugim stvarima......
Intervju: "Balkanski monopolisti"
Marija Šijan Mitrović, "GM" konsultantske kuće Development Team, "u nogama" ima trinaest godina profesionalnog iskustva u oblasti međunarodne ekonomske saradnje i osam godina u državnoj upravi. Iz njenog profesionalnog portfolia dostupnog na Internet sajtu kompanije saznaje se da je radila kao pomoćnik ministra u srpskom Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose bila na čelu DACU-a (jedinice za koordinaciju razvojne pomoći), kao i ISDACON-a (Međuresorna mreža za koordinaciju razvojne pomoći, koju čini devetnaest jedinica za upravljanje projektima u resornim ministarstvima, koordinisane DACU-om), te da je njena glavna oblast ekspertize razvojno upravljanje, posebno razvoj i reforma institucija. "Kao članica različitih vladinih timova, bila je direktno uključena u izradu ključnih vladinih strategija za razvoj i reforme u različitim oblastima, srpske nacionalne Strategije za pristupanje EU, brojnih akcionih planova, izveštaja Evropskoj komisiji tokom EPD-a i drugih pregovora. Aktivno je učestvovala u pripremi ključnih programskih i projektnih dokumenata u pogledu uspostavljanja mehanizama i procedura upravljanja međunarodnom pomoći i fondovima EU. Takođe, radila je i kao nezavisni konsultant za investicionu i međunarodnu razvojnu saradnju, najviše u regionima subsaharske Afrike i na Bliskom istoku." Od prošle godine ponovo u vodama privatnog preduzetništva, Marija Šijan Mitrović, zajedno sa članovima svog tima, se bavi specifičnim "zanatom" koji predstavlja spoj ekonomske diplomatije i projektnog menadžmenta, a kao menadžer "od autoriteta" smatra da se mnogo toga može rešiti dobrim upravljanjem. ...
Stilovi menadžmenta: Odraz čoveka
Već smo konstatovali da se stilovi upravljanja i njihova filosofija menjaju u zavisnosti od veličine biznisa i faza u njegovom razvoju. U skladu sa ovim promenama, preduzetniku/osnivaču na određenom stepenu razvoja biznisa postaju potrebni ljudi koji imaju sposobnosti i znanja koji su bitno drugačiji od onih koji su potrebni za prvobitno kreiranje i realizaciju biznis ideja. Osim toga, preduzetnik/osnivač, čak iako ima zahtevane sposobnosti, zbog naraslog obima poslova i širenja biznisa u jednom trenutku više nije u mogućnosti da drži sve pod kontrolom. Tada je prinuđen da formira menadžerski tim koji će stručno i kompetentno rukovoditi, upravljati, planirati i organizovati poslove firme u skladu sa zacrtanim poslovnim planom... ...
Organizacija savetovanja: Interna razmena znanja
U nizu raspoloživih alata za konsolidaciju i distribuciju znanja u okviru jedne firme, jedan od najboljih načina praktičnog prezentovanja onoga što zaposleni (uglavnom već) znaju i dobrog treninga firminih sivih ćelija je - savetovanje. Možete to nazvati i konferencijom, seminarom, radionicom, okruglim stolom... ali suština je ista... ...
Intervju: U "društvu" sa Microsoftom
Mihael (Michael) Krizmanić je karijeru počeo u privatnoj firmi Infotrejd kao programer pripravnik, da bi za samo dve godine postao njen vodeći programer. Radio je na izradi softvera za velika društvena preduzeća i na izradi idejnih i finalnih projekata informacionih sistema. Odavde je prešao u društveno preduzeće Seme na mesto zamenika šefa računskog centra, gde se bavio programiranjem, projektovanjem i sistem analizom poslovnih procesa unutar kompanije. Godine 1993. osnovao je privatnu firmu za izradu softvera pod imenom Haron. Kao svaki preduzetnik dok mu je firma mala sada je bio i direktor, i komercijalista, i projektant... No, Haron je polako rastao, stičući sve veći broj klijenata, pa je do kraja 1999. godine zapošljavao devetoro IT stručnjaka. Te iste godine izvršena je integracija sa firmom Dunav Electronic – DUEL, i gospodin Križmanić se našao na poziciji komercijalnog direktora i glavnog asistenta generalnog direktora. Ovde je, po vlastitom priznanju, stekao bitna znanja iz prodaje, menadžmenta i projektnog upravljanja. Ona su mu svakako bila potrebna i kada je sa dvoje kolega iz DUEL-a i kompanijom ComTrade osnovao Spinnaker-NT, gde je bio suvlasnik kompanije i radio na poziciji glavnog IT menadžera, a naročito kada je 2002. njih nekoliko iz Spinnakera sa grupom ljudi koji su radili u Haronu a ostali u Duelu osnovalo Europos, kompaniju na čijem čelu je gospodin Krizmanić i danas. Bogata radna karijera za relativno mladog čoveka (rođen je 24. marta 1964. u Hoxteru u Nemačkoj), ali i njegov način razmišljanja o vođenju kompanije, njenoj organizaciji i unutrašnjoj kulturi preporučili su Mihaela Krizmanića za sagovornika GM-a, koji ima šta da kaže ne samo kada su u pitanju razvoj i primena novih tehnologija u poslovanju, već i kada je reč o izgradnji lojalnog tima u kojem svi funkcionišu kao jedan. ...
Komunikativni standardi: Između pohlepe i nesigurnosti
Novi svet kapitala čiji su ugaoni kamenovi počeli da se pozicioniraju još 80-tih godina 20. veka, najavljen je naizgled nebitnim i privatnim projektom u kojem je Donald Tramp izgradio sada čuveni "Tadž Mahal". Bio je to svojevrsni spomenik novom dobu koje će iznedriti i sasvim drugačiji komunikativni kôd, obavezujući za svet novog kapitala. ...
Prodaja: Danas AIDA nije dovoljna
Kada sa direktorima firmi razgovaram o treninzima prodaje, veoma često se srećem sa njihovom konstatacijom da su pre desetak, petnaest godina slušali o metodi AIDA. Pa, tek toliko da obnovimo gradivo: AIDA je akronim uveden na treninzima prodaje kasnih 50-tih, kako bi prodavci lakše zapamtili šta im je činiti kada se nađu sa potencijalnim kupcem. Prvo je potrebno da privuku njegovu pažnju (A – Attention), zatim da kod njega pobude interesovanje (I – Interest), pa zatim želju za proizvodom (D – Desire) i onda da krenu u akciju (A – Action). Naravno da su pomenuti principi i danas aktuelni, ali prodaja nije kao što je nekada bila. Metode koje je većina rukovodilaca tada primenjivala sada nisu dovoljne. ...
Mi i svet: Svet u stripu za početnike
Tema o kojoj puno slušam ovih dana je kako je kod nas sve grozno a tamo, "iza grane", sve je tako leeeepo. Čini mi se da skoro svi ljudi koje ovde srećem znaju više i bolje od mene kako se radi i živi u tom Londonu i San Francisku, pa se trudim da pohvatam što više, da naučim i prepričam svojim tamošnjim kolegama, jer i njima je potrebno otvoriti oči. ...
Intro2EU: Lobiranje
Kojim to jezikom pričamo kada se nađemo van Srbije, zastupajući interese države, firme i raznih drugih institucija? Brisel, najveća evropska lobi prestonica, sa preko 10.000 lobističkih organizacija (premašio je čak i Vašington), predstavlja uzburkani lonac raznih vrsta interesa u kome samo najuspešniji donose rezultat. ...
Promena posla: Tehnika lastin rep
Kada se odlazi iz firme? Mislim, kada je SAVRŠENO vreme da se ode tema je mnogobrojnih naučnih radova i beskrajnih menadžment modela, ali kada je POTREBNO da se ode? Da, znam da su naši roditelji deo jedne generacije koja je menjala posao samo kada je baš baš baš baš... morala, i znam da čovek ne može da se nada nekom tamo srećnom slučaju da će naći nešto mnogo bolje samo ako pobegne odavde, ali ipak da razmotrimo neke signale i neka pravila. U stvari pravilo je jednostavno - kad se slože signali: idite. Da ne bi izgledalo kao da sam previše subjektivan izabrao sam ovde neke primere iz literature koji su izgleda primenjivi i prihvatljivi širom sveta, i svuda znače isto: beži!!!...
ukupno:
10
| prikazano:
1 - 10
Prijavi se
Advertisement
