Tag: društvo
ukupno:
10
| prikazano:
1 - 10
Menadžment muzičko-scenskih umetnosti: Propusti ovdašnjih menadžera
pored skoro pedeset godina koliko je prošlo od kada je prof. dr Borisav Jović postavio osnove naučnog pristupa organizaciji u umetnosti rezultati u praksi još uvek nisu zadovoljavajući. Jedan od razloga je nedostatak pravih i smišljenih ciljeva koji će se dosledno i dugoročno sprovoditi. Nedostatak strategije u kulturnoj politici doveo je do "meandriranja" u aktivnostima naših koncertnih agencija. Nasumični kriterijumi, proizvoljne procene umetnika i njihovog umetničkog delovanja, pa tako i angažmana, privatizovanje lokalnih međunarodnih ugovora, sukobi interesa... samo su neki od propusta u aktuelnom menadžmentu muzičko-scenskih umetnosti kod nas. ...
Kriza društvenih vrednosti: Potraga za smislom
U Japanu je nedavno jedan mladić izvršio masakr, nasumice ubijajući ljude na prometnom tokijskom skveru. Predajući se policiji, izjavio je da je pokolj izvršio jer mu je život delovao besmisleno. Svetski mediji reagujući na ovaj gest bezumnog, bezrazložnog i suludog nasilja otvorili su, po ko zna koji put, temu danka fantazmu uspeha, koji plaćaju žitelji visoko razvijenih, bogatih i otvoreno kompetitivnih društava. ...
Kroz prizmu Adižesove metodologije: Menadžment u suzbijanju kriminaliteta
Traganje za validnim modelima menadžmenta u suzbijanju kriminaliteta uslovljeno je činjenicom da su kriminalitet i druge pojave ugrožavanja bezbednosti u nas poprimili obeležja društvene drame, čiji će zaplet očigledno potrajati. Zato je adekvatno usmeravanje u ostvarivanju funkcija institucija za suzbijanje kriminaliteta postalo nasušna potreba - uslov ne samo njihovog opstanka i razvoja, već i društva (države) u celini. No, kako upravo menadžment ovih institucija ima potrebu da bude unapređen, odnosno da se menja oslobađanjem od brojnih problema, to je nužno ispoljavanje nezamenljive uloge nauke – upravljanje promenama kao nove veštine menadžmenta. Ovaj tekst upravo je pokušaj da se na osnovu primene shvatanja Isaka Adižesa o "upravljanju promenama" sagledaju potrebe, izvori ideja i znanja da se izvrše drastične izmene u shvatanju i funkcionisanju menadžmenta u suzbijanju kriminaliteta. ...
Intervju: U "društvu" sa Microsoftom
Mihael (Michael) Krizmanić je karijeru počeo u privatnoj firmi Infotrejd kao programer pripravnik, da bi za samo dve godine postao njen vodeći programer. Radio je na izradi softvera za velika društvena preduzeća i na izradi idejnih i finalnih projekata informacionih sistema. Odavde je prešao u društveno preduzeće Seme na mesto zamenika šefa računskog centra, gde se bavio programiranjem, projektovanjem i sistem analizom poslovnih procesa unutar kompanije. Godine 1993. osnovao je privatnu firmu za izradu softvera pod imenom Haron. Kao svaki preduzetnik dok mu je firma mala sada je bio i direktor, i komercijalista, i projektant... No, Haron je polako rastao, stičući sve veći broj klijenata, pa je do kraja 1999. godine zapošljavao devetoro IT stručnjaka. Te iste godine izvršena je integracija sa firmom Dunav Electronic – DUEL, i gospodin Križmanić se našao na poziciji komercijalnog direktora i glavnog asistenta generalnog direktora. Ovde je, po vlastitom priznanju, stekao bitna znanja iz prodaje, menadžmenta i projektnog upravljanja. Ona su mu svakako bila potrebna i kada je sa dvoje kolega iz DUEL-a i kompanijom ComTrade osnovao Spinnaker-NT, gde je bio suvlasnik kompanije i radio na poziciji glavnog IT menadžera, a naročito kada je 2002. njih nekoliko iz Spinnakera sa grupom ljudi koji su radili u Haronu a ostali u Duelu osnovalo Europos, kompaniju na čijem čelu je gospodin Krizmanić i danas. Bogata radna karijera za relativno mladog čoveka (rođen je 24. marta 1964. u Hoxteru u Nemačkoj), ali i njegov način razmišljanja o vođenju kompanije, njenoj organizaciji i unutrašnjoj kulturi preporučili su Mihaela Krizmanića za sagovornika GM-a, koji ima šta da kaže ne samo kada su u pitanju razvoj i primena novih tehnologija u poslovanju, već i kada je reč o izgradnji lojalnog tima u kojem svi funkcionišu kao jedan. ...Priča o uspehu: Kilometri glamura
Zaslužnim za postojanje jedne od danas najskupljih "igračaka za odrasle" - automobil poznat po visokoj ceni, ali i kvalitetu i luksuznom izgledu, zbog čega je tokom vremena postao statusni simbol uspešnih, može se smatrati Feri Porše (Ferry Porsche). Jer, nezadovoljan ponudom na tržištu automobila nakon Drugog svetskog rata, Feri je jednostavno izmislio model po svojoj meri, a želju mu je pretočio u stvarnost otac Ferdinand, čuveni konstruktor automobila toga vremena. Usledile su masovna proizvodnja, promocija i prodaja i uspeh nije izostao. ...
Zadužbinarstvo: Davanje je najbolje primanje
Živimo u vremenu trijumfa egoizma i neverovatne strasti za posedovanjem. Kod ljudi se uobličava sve više "tržišni" i "zgrtački" karakter (E. From). Za ljude je postalo važnije imati (primati, dobijati, posedovati, sticati) nego biti (postojati, živeti). Stil života savremenog čoveka, uprkos svim dostignućima i parolama o humanosti i solidarnosti, ne pogoduje zadužbinarstvu. Kod nas se može čuti i pročitati da njega više i nema. No, uprkos svim anomalijama savremenih društava, zadužbinarstvo i duh zadužbinarstva nije uništen u našem narodu. Naprotiv. Istorija Crkve i istorija srpskog naroda je istorija zadužbinarstva, čak i u periodima najvećeg siromaštva i posrnuća. Zadužbinarskim duhom svaki narod nadilazi vreme i istoriju, pa i danas. ...
Prodaja: Pouke iz praistorije
Ovog vikenda bio sam u Vinči. To malo selo u neposrednoj blizini Beograda nekada je bilo središte velike vinčanske civilizacije koja je obuhvatala daleko veći prostor nego što je današnja Srbija. Tačnije, zauzimala je teritorije današnje Srbije, Rumunije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Vinča je bila kulturni, trgovinski i naučni centar, a njeni stanovnici su bili u prilici da pokazuju sopstvenu kreativnost na različite načine. Izmislili su oruđe za bušenje kamena, topli pod, ekološki zid, sulundar koji izvlači dim iz prostorije, udicu... Ako želite strancu da pokažete nešto što ne može da vidi na nekom drugom mestu obavezno ga odvedite tamo. Ali da prvo mi odemo i vidimo šta možemo od njih da naučimo, kada je reč o - prodaji. ...
PR: Desna ruka menadžmenta
Kompleksnost današnjeg poslovnog okruženja ukazuje na činjenicu da se uspeh i napredak ne mogu meriti jednostavnim i jedinstvenim pokazateljima. Poslovni uspeh danas pre svega podrazumeva uočavanje, prilagođavanje i upravljanje konstantnim promenama. Kompanije, institucije i pojedinci se suočavaju sa velikim zahtevima u pogledu rezultata, kvaliteta rada, ali i odgovornosti. Potrebno je da investiraju značajne resurse, trud i vreme za kreiranje i povećanje njihovih vrednosti. Ali, ono što možemo da uočimo kao pravilnost je da reputacija, interni odnosi, dobri odnosi s medijima, odnosi sa donosiocima odluka u političkom i stručnom okruženju značajno mogu doprineti ostvarenju poslovnog uspeha. Dakle, dolazimo do zaključka da oblast odnosa s javnošću (Public Relations - PR) jeste neophodan i važan element poslovanja. ...
Berza: Informacija u službi konkurentnosti
Uvek aktuelna tema Beogradske berze o kvalitetnom informisanju javnosti u svojoj suštini posvećena je značaju i vrsti informacija, kao i načinu njihove distribucije korisnicima, a njena širina ostavlja dovoljno prostora da se o tome, tokom vremena na različite načine piše i razgovara, ali i da se njome pozabave brojne profesije. Zbog toga Beogradska berza na stranicama ovog, novog poslovnog magazina, ponovo aktuelizuje pitanje informisanosti samo i isključivo iz namere da na slikovit način prikaže suštinu javnih ili otvorenih akcionarskih društava, suštinu načina funkcionisanja tržišta i berze kao njegove institucije i konkurentnost kao okosnicu tržišta, a sve u svetlu blagovremene i tačne informacije....
Menadžment i bezbednost: Prve ustanove privatne bezbednosti u Srbiji
Uspostavljanje, funkcionisanje i razvoj privatne bezbednost u Srbiji vapi za neophodnim pravnim osnovama, iskustvima dobre prakse i teorijskim potporama. Na potezu su zakonodavni organi, zatim akademska zajednica u celini, a ustanove za edukaciju kadra za privatnu bezbednost (i policiju) kao i naučni instituti imaju posebnu odgovornost, ali i priliku. U ovom periodu društveno –ekonomskih promena i tranzicione turbulencije konačno se mora prestati sa ustaljenom praksom očekivanja i ponašanja po principu da život i praksa traže i iznalaze rešenja oslanjajući se na intuiciju i socijalnu inteligenciju menadžera u društvima i agencijama za privatnu bezbednost. ...
ukupno:
10
| prikazano:
1 - 10
Prijavi se
Advertisement
