Slobodan Ogrizović
Sport vs Menadžment: Partizanova "škola menadžmenta"
vek je zabavno povlačiti paralele između menadžmenta (teorijskog dela, vezanog za poslovanje) i realnog života, u ovom slučaju – sporta. Povod za to su (ipak) neverovatni uspesi košarkaškog kluba Partizan u evropskim takmičenjima, kako prethodnih godina, tako i ove. Ove redove sam pisao pod utiskom Partizanove pobede protiv Barselone i prethodnog trijumfa u Atini protiv Panatenaikosa, pa da pogledamo malo menadžment elemente u KK Partizan...
Strateško planiranje u JP: Malo iskonskih mudrosti
Ako malkice „proširimo“ čuvenu menadžment maksimu, možemo da kažemo da je odsustvo (strateškog) planiranja isto što i (strateško) planiranje sopstvene propasti. No, koliko god se svi danas slagali da je strateško planiranje izuzetno bitno, da se bez njega ne može i ne sme, iako svi GM-ovi stalno kukaju kako bi se tako rado bavili strateškim planiranjem umesto da po ceo dan sede, sastanče i rešavaju operativne dnevne poslove, na kraju se sve svede samo na takve srceparajuće izjave... A današnjem prosečnom menadžeru (naročito u javnim preduzećima, gde su svi „nadređeni“ nivoi počeli da stalno traže izveštaje o svemu i svačemu, da se mešaju u prijem zaposlenih ili smanjivanje broja istih, da utiču na organizaciju firme, da govore kad će i šta da se radi, kolika će da bude cena proizvoda ili usluge, a kolike plate...), zbog svih mogućih pritisaka spolja i iznutra, ostaje samo da gleda kako će da preživi današnji dan, eventualno i sutrašnji... I tako dolazimo do toga da je u savremenom menadžmentu u JP biznis plan sinonim za ono što će se raditi danas, do kraja radnog vremena, a strateški plan obuhvata aktivnosti u „vrlo dugačkom periodu“ – do kraja ove nedelje. ...
HR u javnim preduzećima: Planiranje kadrova
Preko medija se u poslednje vreme vode neprestane rasprave o broju zaposlenih u državnim organima, javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima, uz opaske da svuda postoji nepotrebno veliki broj zaposlenih, odnosno višak koji se, po procenama, kreće od 10 do 30 %. Jedini problem u takvim analizama je što nikada ne možete da vidite kako se došlo do takve cifre. Najčešće se to vrši poređenjem sa nekim evropskim standardima, ali se pri tom ne govori da se u toj Evropi obično radi o adekvatno obučenoj i edukovanoj radnoj snazi, o savremenom informacionom sistemu, elektronskoj upravi, digitalnom potpisu, o kvalitetnoj poslovnoj zgradi, o zakonima koji se ne menjaju na par godina... pa to svakako nije dobra osnova za procenu. Takođe, niko ne daje odgovor na pitanje kako će to (manje-više) isti oni ljudi (ministri, državni sekretari, drugi visokorangirani državni službenici) koji su naprimali sve te silne viškove zaposlenih, sa ubeđenjem da to tako treba, sada odjednom biti apsolutno kompetentni (i najpozvaniji) da određuju koji im to zaposleni više nisu tako neophodni. U sferi menadžmenta, nekome menadžeru koji se prethodno "prevario" u proceni broja potrebnih zaposlenih za “tričavih” 10 do 30 %, niti Upravni odbor niti vlasnik sigurno ne bi dali šansu da iz drugog pokušaja uvodi red u sferi ljudskih resursa. Osim toga, broj zaposlenih se definiše u odnosu na obim (kvalitet i kvantitet) potrebnog posla (aktuelnog), zatim u odnosu na poslove predviđene strateškim i srednjoročnim planovima i raspoloživim sredstvima za te poslove, i u odnosu na kompetentnost radne snage sa kojom raspolažete. No, da ipak ne idemo dalje u prizivanje zdrave pameti i povlačenje paralele između menadžmenta i politike, nego da se okrenemo nekim drugim stvarima......
Reorganizacija i sistematizacija: Postojeće ideje i najbolja praksa
Da li još ima nekoga ko nije čuo barem jedan vic o reorganizaciji? Kao na primer onaj u kojem se kaže da je ona slična situaciji kada ptice sede na granama drveta, pa dođe lovac i zapuca iz puške: ptice se razlete, da bi se posle pet minuta opet vratile, isto koliko ih je i bilo, samo što malo izmenjaju mesta. Ili onaj čuveni o tri koverte, kada novi generalni pita starog koji odlazi za savet šta da radi kada mu loše krene u firmi koju ovaj bolje poznaje, a stari mu kaže da ne brine, jer mu je ostavio tri koverte u fioci, pa da u situacijama kada ne bude video izlaz otvara jednu po jednu i pročita šta u njima piše. Kada su stigli prvi problemi, novi generalni otvori prvu kovertu i pročita savet: „Raspali iz sve snage po prethodnom generalnom!“. On uradi to i tako „kupi“ sebi još par meseci vremena. Onda ga opet spopadnu problemi, a firma mu u sve većim gubicima. On otvori i drugu kovertu i pročita: „Uradi reorganizaciju i sistematizaciju“. Zavrne on rukave i krene u taj posao, te obezbedi sebi još nekoliko meseci vremena. No, tada opet naiđe kriza, a firma skoro ode u stečaj. Seti se on da otvori i treću kovertu, a tamo piše: „Spremi tri koverte!“. Pošto u svakoj šali ima pola istine... da je novi generalni uradio reorganizaciju kako treba, verovatno ne bi morao (tako brzo, a možda i nikada) da otvara treći koverat....
Putovanja: Krf - Treća sreća
Ove godine letovali smo po treći put na Krfu - ovoga puta u hotelu „Mesongi Beach“, smeštenom tačno između Moraitike i Mesongija, na jugoistočnom delu ostrva. Dakle, sada i ovde nećete moći da pročitate šta bi to sve trebalo da se vidi na Krfu, već samo kako izgleda relaksirano tumaranje „trećepozivaca“ ostrvskim putevima i puteljcima. ...
Putovanja: Evzoni - Krf - Evzoni
Odluku da kolima otputujete do Krfa (tj. do Igumenice, a odatle trajektom) možete od ove godine mnogo lakše doneti – zahvaljujući završetku grandioznog grčko-evropskog projekta izgradnje autoputa Egnatia road. Put se pruža od Jonskog mora na zapadu, pa sve do granice sa Turskom, na istoku, a ukupno je skratio putovanje sa jedanaest i po sati na nešto više od šest. Malo li je? ...
Putovanja: 48 sati kroz Srbiju
Kao i svi drugi muževi, i ja sa godinama u braku stičem neophodna iskustva. Kada je pre pet godina supruga najavila odlazak na godišnjicu maturske večeri (tj. vikend u Paraćinu), to je bila prilika da se istaknem i samostalno pričuvam dvoje sitne dece i usput obavim sve moguće kućne poslove. Sada, pet godina kasnije, velikodušno sam (tj. "smo" - računajući i decu, više ne tako sitnu) ponudio vožnju do Paraćina (a i nazad), s tim da nas troje koji ništa ne obeležavamo prenoćimo negde u širem regionu i sutra dođemo u neko doba kada se "maturanti" siti ispričaju, pa da se vratimo u Beograd i da tamo ustreptalo sačekamo 2014. godinu i novu godišnjicu mature. A kućne poslove ćemo već obaviti po povratku. Gem, set i meč... ...
Menadžment javnih preduzeća: Da li GM ima pravo da naplati prekovremene sate?
Kao povod za razmišljanje na ovu temu poslužio je pokušaj generalnog direktora jednog javnog komunalnog preduzeća da (retroaktivno) naplati svoje godinama prikupljane prekovremene sate. Slučaj se desio pre izvesnog vremena i privukao veliku medijsku pažnju. Mi se ovde nećemo baviti analizom da li trebalo da je taj GM sačeka baš svih pet godina mandata (i odlazak sa te pozicije) pa da tek onda ostvaruje svoja prava, niti nagađanjem da li bi se pitanje prekovremenog rada postavilo da je GM i dalje ostao na svojoj poziciji. Nećemo ulaziti ni u to da li bi se ceo slučaj drugačije razrešio da ga nisu dohvatili novinari (eh, ti novinari!), a nećemo ni arbitrirati proglašavajući ko je u celoj priči dobar a ko loš ili zao. (Kad bolje razmislim, pošto i sâm radim u javnom komunalnom preduzeću, bolje da ovde i završim tekst o prekovremenim satima. Nikad se ne zna ko čita GM?!) Umesto toga, malo ćemo razmotriti opravdanost zahteva za naplatu prekovremenih sati jednoga GM-a čisto ređajući brojne razloge za i protiv....
HR: "Zarada“ od bolovanja...
U letnjem dvobroju GM-a detaljno su opisani troškovi koje firma ima usled povećanog broja bolovanja ili absentizma, kao i neki od predloga za popravljanje (loše) situacije. Međutim, pored takvog pogleda na problematiku bolovanja, mogu se razmotriti još neki aspekti pojave (pravih) virusa u poslovanju firme... ...
Putovanja: Turistički benefiti kongresa
Poslednja tri dana oktobra prošle godine u hotelu "Zvezda", u Vrnjačkoj banji održan je Međunarodni kongres ELEKTRANE 2008. Skup organizovan od strane Društva termičara Srbije nije predstavljao iznenađenje u organizacionom smislu. Dakle, sve je bilo standardno – koktel dobrodošlice, popodnevno otvaranje kongresa, dolazak državno-ministarske svite, pozdravni govori, uvodne prezentacije, stručne prezentacije narednih dana... No, ovaj tekst i nema za temu tu dimenziju kongresa, niti njegovu stručnu stranu (mada je bilo i tema vezanih za menadžment), već predstavlja pokušaj da se da skroman lični doprinos ranije započetoj priči o putovanjima i, u okviru njih - kongresnom turizmu. Jer, kada već odete van svog mesta prebivališta, šteta je da put i slobodno vreme na kongresu ne upotrebite za obilazak okolnih turističkih lokacija. Ovog puta upriličen je zajednički izlet do manastira Žiča (to popodne je vaš izveštač, s obzirom da je već ranije posetio Žiču, iskoristio za jedan drugi izlet - o tome u daljem tekstu), a u slobodno vreme i po okončanju kongresa mogli smo još malo da se “bavimo turizmom”, potpuno opčinjeni čarobnim jesenjim bojama Srbije. ...Detalji o autoru
Slobodan Ogrizović
direktor tima korporativnog razvoja JKP Beogradske elektrane