dr Radovan Bigović
Intro2EU: Deca Evrope
Ovaj tekst nastaje u “nedoba”; u vremenu planetarne krize i „univerzalnog straha”. Ispružena ruka Srbije prema Evropi ostala je u da visi u vazduhu. Snop svetlosti iz Brisela je i ovog puta zaobišao ovu zemlju...
Poruka i pouka
Tekst u celosti možete pročitati i pogledati video poruku u virtuelnom izdanju časopisa. ...
To Be Someone and To Have a Lot
"Economy" has become the dominant aspect of defining the world around us. Money and market rules predominantly determine life of every person. ...
Duhovni život menadžera: Čovek – biće religije
Nije bilo, nema i neće biti,društva, kulture ili civilizacije bez neke religije. Sve prognoze "o smrti Boga" i "kraju religije" pokazale su se netačne. Čovek je po svojoj prirodi homo religiosus. Religija trajno ostaje univerzalni fenomen svakog ljudskog društva i istorije. Svako tumačenje bilo koje kulture, društva, istorije i ljudske ličnosti, izvan religijskog konteksta, uvek je krnje i defektno. ...
Moral i poslovanje: Vera u “vreme krize”
Svakodnevno od svih i svuda čujem: ovo su dani velike „krize”. „Napred ne možemo, nazad nemamo kud”, što bi rekao Ivo Andrić. Strah, strepnja, potištenost, ozlojeđenost, pohlepa i gramzivost, ogorčenost i osionost, inat i prkos, kukavičluk, praznoslovlje i mrtve parole prožimaju sav društveni život. Kod mnogih je ljubav prema materijalnom blagu paralizovala svaku ljubav prema istini i dobru. Svuda surova takmičenja, gde uspeh jednih znači poraz drugih, ili moć jednih strah drugih. Istorijsko iskustvo govori da su velike „krize” istovremeno i velike „šanse” za preporod i preobražaj. ...
Zadužbinarstvo: Davanje je najbolje primanje
Živimo u vremenu trijumfa egoizma i neverovatne strasti za posedovanjem. Kod ljudi se uobličava sve više "tržišni" i "zgrtački" karakter (E. From). Za ljude je postalo važnije imati (primati, dobijati, posedovati, sticati) nego biti (postojati, živeti). Stil života savremenog čoveka, uprkos svim dostignućima i parolama o humanosti i solidarnosti, ne pogoduje zadužbinarstvu. Kod nas se može čuti i pročitati da njega više i nema. No, uprkos svim anomalijama savremenih društava, zadužbinarstvo i duh zadužbinarstva nije uništen u našem narodu. Naprotiv. Istorija Crkve i istorija srpskog naroda je istorija zadužbinarstva, čak i u periodima najvećeg siromaštva i posrnuća. Zadužbinarskim duhom svaki narod nadilazi vreme i istoriju, pa i danas. ...
Hrišćanstvo i politika: Iznad globalizma i antiglobalizma
"Hrišćani se od ostalih ljudi ne razlikuju ni zemljom, ni jezikom, ni odevanjem. Ne žive u svojim posebnim gradovima, ne govore posebnim jezikom, ne vode neki posebno označen život... Oni žive u jelinskim i varvarskim gradovima, kako je svakome palo u deo, i u svom odevanju i hrani i ostalom životu sleduju lokalnim običajima, ali projavljuju poseban način života. Žive u otadžbinama svojim, ali kao prolaznici. Kao građani učestvuju u svemu, ali sve podnose kao stranci. Njima je svaka strana zemlje otadžbina i svaka otadžbina strana zemlje... Borave u telu ali ne žive po telu. Na zemlji provode dane ali im je življenje na nebu. Pokoravaju se postojećim zakonima, ali svojim životom prevazilaze zakone. Vole sve ljude, a svi ih gone... I prosto rečeno: što je duša u telu, to su hrišćani u svetu..." (Poslanica Diognetu 5, spis iz II veka) ...
Korupcija: Sveprisutna bolest
Svima dobro poznata narodna poslovica koja kaže da "para vrti gde burgija neće" je, po svoj prilici, na žalost, istinita i tačna. To potvrđuje životno iskustvo u svim epohama... ...
Hrišćanska kultura: Vapaj za novim svetom
Danas svi govore o "krizi kulture". Zato se nameću mnoga pitanja: Šta je kultura? Kakav je odnos tradicionalne i moderne kulture? Šta je popularna, a šta visoka kultura? Ima li kultura vrednost po sebi i za sebe? Nije li kultura luksuz, igra, sujeta, gordost, raskoš, zamka za dušu? Da li je savremena masovna i potrošačka kultura postala roba? Da li je "kulturni" i "civilizovani" čovek bolji i plemenitiji od nekulturnog? Kakav je stav hrišćana prema kulturi? Kakvu vrednost ima tradicionalna hrišćanska kultura za savremenog čoveka: egzistencijalnu ili muzejsku i arheološku. Kakva je priroda hrišćanskog kulturnog stvaralaštva danas? Kako hrišćani vide savremeni ideal multikulturalnosti? Kako razlikovati kič i kulturu? Postoji li odnos svojevrsne idolatrizacije i mitologizacije kulture koja je opijum za metafizički otupljene mase? ...
Srednji sistem Vladike Nikolaja: Slatka vilinska priča
U današnje vreme zaokupljenosti vlastitim bogaćenjem, kada želja za posedovanjem daleko potiskuje potrebu za davanjem, solidarnost kao da je prognana iz svakodnevnog života. Osećaj za bližnjeg zamenjen je brigom za sebe. Bogati preziru siromašne, a siromašni mrze bogate – začaranim krugom caruje nezadovoljstvo. Prestajući da pomaže drugom čovek postaje zarobljenik vlastite nemoći… Zato danas više nego ikad poučno zvuče reči Vladike Nikolaja kada govori o Srednjem sistemu u pogledu materijalnog života, posebno o Srednjem sistemu kod Srba. Kratke izvode iz ovog odeljka njegovih Sabranih dela delimo sa čitaocima GM-a. Kako se u budućnost ne može stići vraćanjem u prošlost, tako ni ideja ovog citiranja Vladike Nikolaja nije da oživljavanjem sećanja na "domaćinski duh" ponovo postavljamo temelje arhaičnih vidova ekonomskog života, već da podstaknemo na razmišljanje o odnosu zajednice i ličnosti, o mogućnosti postizanja ravnoteže između duhovnog i materijalnog, o tome da li je narod u Srbiji danas Teodul (rab Božji) ili je rab materijalnih dobara i zemaljske sreće, može li se služiti i Bogu i Mamonu… ...Detalji o autoru
dr Radovan Bigović
profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i starešina manastira Svetog arhangela Gavrila u Zemunu