Miroslav Talijan

Po­sled­nju de­ce­ni­ju 20. i po­četak 21. ve­ka svet­sku sce­nu obeležava te­ro­ri­zam, po­seb­no me­đu­na­rod­ni, iza­zi­va­ju­ći sve­op­štu ne­si­gur­nost i stra­da­nje ogrom­nog bro­ja uglavnom nevinih lju­di. Terorističke akcije često prati talačka situacija ili „kriza talaca“ koja nastaje usled napada i/ili upadom terorista u objekat, a obično su na meti ključni objekti državne infrastrukture, objekti sa velikom frekvencijom ljudi – veće trgovinske kuće, autobuske i železničke stanice, bolnice, pozorišta, škole i drugi, inostrani objekti na državnoj teritoriji, odnosno otmice prevoznog sredstva: autobus, voz, avion... koje teroristi (pojedinci i grupe) zauzimaju ili zaposedaju, i u kojima uzimaju i drže izabranu žrtvu i/ili zatečeno osoblje za taoce da im služe kao živi štit. U suprotstavljanju i borbi protiv ovog zla nezamenjivu ulogu imaju specijalne antiterorističke jedinice policije i vojske, za čije uspešno delovanje je u prvom redu odgovoran – njihov menadžment. Zato će u cilju unapređenja prakse (i teorije) rukovođenja ovim jedinicama u ovom tekstu biti izložena iskustva u ostvarivanju rukovođenja u akcijama oslobađanja talaca, kao jednom od najznačajnijih namenskih zadataka ovih jedinica.