Boris Vukić
Lagani tekst o ozbiljnoj temi
“Mesec smo dana posle seminara Osnivač, osnivačeva kompanija i osnivačeva deca svakodnevno pričali o tome šta nam je činiti, razgovarali, prepričavali poruke i savete, komentarisali tuđa iskustva da bi se sve polako ugasilo. Stali smo, sve je po starom, ništa se po tom pitanju ne dešava…” početak je emejla koji sam dobio pre neki dan. Tekst koji je dalje sledio samo je praktično razrada rečenice koju ste pročitali i u kojoj se nalazi glavna poruka...
"Poslovni prijatelji" i prijatelji
Sinoć me posetio moj prijatelj iz detinjstva Džoni, direktor Tog Jakovažnog Preduzeća. Reče mi da će sutra biti objavljeno da je smenjen i da mu je to danas javilo ono što ga je na to isto mesto i postavilo. Džoni i ja samo se još tih dana kad je rukopoložen dogovorili da će razumeti razloge smene, jer će se oni podudarati sa razlozima postavljenja i da ga sve to boleti neće, ili ako ga bolelo bude da ćemo samo nas nekoliko njegovih prijatelja to znati. Priznajem da sam ga podržavao u odluci da sve to prihvati i zato što će na poziciji direktora Tog Jakovažnog Preduzeća imati prilike da vidi ono što u knjigama nema. U knjigama nema, jer oni iskustvom bogati a željom vođeni, nedovoljno pismeni to ne mogu zapisati, a oni koji su pismeni toga se stide i ne žele da se sećaju. Nešto od svega što je video i čemu je prisustvovao podelio je sa mnom, ponešto nije mogao. To je i kod mene i kod njega izazvalo zavist. Ja sam, znatiželjan, zavideo što sve ne znam, a on je meni zavidio što neke stvari ne znam....Detalji o autoru
Boris Vukić
je jedan od osnivača Adizes Southeast Europe centra i Senior Associate od 1995 godine. Njegove specijalnosti su implementacija organizacione transformacije i promena organizacione kulture u različitim granama industrije