GM 38
Uvodnik - GM 38
Sticajem okolnosti, kreiranih pored ostalog i poslovnom politikom izdavača, prethodno izdanje časopisa izašlo je kao dvobroj koji “pokriva” avgust i septembar, pa sadržajem ovog GM-a nismo uspeli da “uhvatimo” poslovni entuzijazam koji obično zavlada neposredno nakon sezone odmora, kada se svi vrate napunjenih baterija i orni za nove radne pobede.
Globalno strateški menadžment: Postizanje održive konkurentne prednosti
Mnogi mladi ljudi širom sveta uzimaju zdravo za gotovo mobilne telefone, pristup internetu, elektronsku poštu, jeftina putovanja u inostranstvo. Ovi proizvodi i usluge danas prožimaju sve aspekte života i radikalno su izmenili način rukovođenja organizacijama. Na primer, dok su nekada menadžeri provodili sate i sate razgovarajući telefonom sa kolegama u nekom drugom regionu ili državi, danas menadžeri u razvijenim zemljama i tehnički opremljenim organizacijama imaju pristup internetu ili sali za sastanke preko videofona, koriste elektronsku poštu ili instant poruke kako bi komunicirali sa svojim predstavništvima širom sveta u bilo koje doba dana i noći. Danas internacionalni menadžeri, koristeći mobilne telefone i laptopove, imaju mogućnost da stupe u kontakt sa svojom organizacijom i imaju pristup informacijama o bilo kojem od svojih predstavništava kad god to požele i bilo gde da su... ...
HR: Varijabilna zarada kao odgovor na krizu
Kriza je uvek pravi povod da se nešto promeni u strukturi zarade , ali kako pokazuje ovogodišnji HR barometar, istraživanje koje je sprovela PWC konsultantska kuća, većina firmi u Srbiji se nije odlučila na taj korak......
HR u javnim preduzećima: Planiranje kadrova
Preko medija se u poslednje vreme vode neprestane rasprave o broju zaposlenih u državnim organima, javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima, uz opaske da svuda postoji nepotrebno veliki broj zaposlenih, odnosno višak koji se, po procenama, kreće od 10 do 30 %. Jedini problem u takvim analizama je što nikada ne možete da vidite kako se došlo do takve cifre. Najčešće se to vrši poređenjem sa nekim evropskim standardima, ali se pri tom ne govori da se u toj Evropi obično radi o adekvatno obučenoj i edukovanoj radnoj snazi, o savremenom informacionom sistemu, elektronskoj upravi, digitalnom potpisu, o kvalitetnoj poslovnoj zgradi, o zakonima koji se ne menjaju na par godina... pa to svakako nije dobra osnova za procenu. Takođe, niko ne daje odgovor na pitanje kako će to (manje-više) isti oni ljudi (ministri, državni sekretari, drugi visokorangirani državni službenici) koji su naprimali sve te silne viškove zaposlenih, sa ubeđenjem da to tako treba, sada odjednom biti apsolutno kompetentni (i najpozvaniji) da određuju koji im to zaposleni više nisu tako neophodni. U sferi menadžmenta, nekome menadžeru koji se prethodno "prevario" u proceni broja potrebnih zaposlenih za “tričavih” 10 do 30 %, niti Upravni odbor niti vlasnik sigurno ne bi dali šansu da iz drugog pokušaja uvodi red u sferi ljudskih resursa. Osim toga, broj zaposlenih se definiše u odnosu na obim (kvalitet i kvantitet) potrebnog posla (aktuelnog), zatim u odnosu na poslove predviđene strateškim i srednjoročnim planovima i raspoloživim sredstvima za te poslove, i u odnosu na kompetentnost radne snage sa kojom raspolažete. No, da ipak ne idemo dalje u prizivanje zdrave pameti i povlačenje paralele između menadžmenta i politike, nego da se okrenemo nekim drugim stvarima......
Reorganizacija i sistematizacija: Postojeće ideje i najbolja praksa
Da li još ima nekoga ko nije čuo barem jedan vic o reorganizaciji? Kao na primer onaj u kojem se kaže da je ona slična situaciji kada ptice sede na granama drveta, pa dođe lovac i zapuca iz puške: ptice se razlete, da bi se posle pet minuta opet vratile, isto koliko ih je i bilo, samo što malo izmenjaju mesta. Ili onaj čuveni o tri koverte, kada novi generalni pita starog koji odlazi za savet šta da radi kada mu loše krene u firmi koju ovaj bolje poznaje, a stari mu kaže da ne brine, jer mu je ostavio tri koverte u fioci, pa da u situacijama kada ne bude video izlaz otvara jednu po jednu i pročita šta u njima piše. Kada su stigli prvi problemi, novi generalni otvori prvu kovertu i pročita savet: „Raspali iz sve snage po prethodnom generalnom!“. On uradi to i tako „kupi“ sebi još par meseci vremena. Onda ga opet spopadnu problemi, a firma mu u sve većim gubicima. On otvori i drugu kovertu i pročita: „Uradi reorganizaciju i sistematizaciju“. Zavrne on rukave i krene u taj posao, te obezbedi sebi još nekoliko meseci vremena. No, tada opet naiđe kriza, a firma skoro ode u stečaj. Seti se on da otvori i treću kovertu, a tamo piše: „Spremi tri koverte!“. Pošto u svakoj šali ima pola istine... da je novi generalni uradio reorganizaciju kako treba, verovatno ne bi morao (tako brzo, a možda i nikada) da otvara treći koverat....
Prodaja: Mladi lavovi prodaje
„Vidi sine, završio si fakultet, znači pametan si. Platili smo ti obuku iz prodaje, pa sada znaš i kako se to radi. Dobio si svoje mesečne ciljeve, tu nema puno mudrosti. Znači: idi na teren i prodaj, kao što sam i ja nekada radio. I ne samo ja, već svi koji su u ovoj firmi nešto uradili.“ Poznato, zar ne? Priča se odigrava u nekoj od milion kompanija gde je došao novi mladi prodavac. To da li je došao sa fakulteta, iz srednje škole ili sa ulice manje je bitno. Cilj ovog teksta je da pokaže koliko je taj početak rada za njega stresan i kako je potrebno sa njim postupati da bi se njegovi kapaciteti razvili i iskoristili do maksimuma. ...
Intervju: Opreznije nego pre
Nakon diplomiranja na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1996.godine naš sagovornik je radio za preduzeće "EkoProduct", u to vreme jednog od vodećih distributera FMCG proizvoda, kao predstavnik prodaje, a onda je u junu 1998. prešao u kompaniju Unilever, gde je u različitim odeljenjima, od prodaje do logistike, tokom tri godine bio angažovan na glavnom projektu menjanja sistema distribucije u Srbiji. U oktobru 2001. prelazi u Colgate Palmolive na poziciju menadžera prodaje za region Severne Srbije, a kompaniju napušta 2007. sa pozicije vođe tima za multifunkcionalnu prodaju za područje Srbije da bi prešao u Droga Kolinsku. Kako mu je povereno upravljanje tržištem BJR Makedonije, bio je to i povod za preseljenje u Skoplje, gde je ostao do jula 2008... Upravo ovako dinamičan razvoj karijere, ali i značaj trenutno poverenog mu tržišta preporučili su Miroslava Kneževića, danas menaging directora za Srbiju i Crnu Goru u kompaniji Droga Kolinska, kao sagovornika u “GM”-u....
Duhovni život menadžera: Čovek – biće religije
Nije bilo, nema i neće biti,društva, kulture ili civilizacije bez neke religije. Sve prognoze "o smrti Boga" i "kraju religije" pokazale su se netačne. Čovek je po svojoj prirodi homo religiosus. Religija trajno ostaje univerzalni fenomen svakog ljudskog društva i istorije. Svako tumačenje bilo koje kulture, društva, istorije i ljudske ličnosti, izvan religijskog konteksta, uvek je krnje i defektno. ...
Izveštaj: „Religija i turizam…” u Studenici
Treća po redu konferencija „Religija i turizam: Balkan, mesto hodočašća”, čiji organizator je Hrišćanski kulturni centar iz Beograda, održana 24. septembra u manastiru Studenica, okupila ...
Poklonička putovanja: Mistična dubina nataloženih vekova
Hodočašće ili verski turizam - bila je dilema koja je u manastiru Studenica okupila monahe, teologe, turističke poslenike i novinare, na trećoj po redu konferenciji koju je pod nazivom "Religija i turizam 2009: Balkan, mesto hodočašća" organizovao Hrišćanski kulturni centar. Igumani, monasi i monahinje manastira Studenica, Sopoćani i Gradac govorili su o problemima sa kojima se susreću prilikom dolaska velikog broja gostiju koji često ne razumeju na kakvo su mesto došli, obilazak manastira shvataju kao turistički obilazak muzeja ili kulturne znamenitosti, ne vodeći računa o monaškom miru i podvižničkim stremljenjima bratstva. Autor teksta koji sledi nije imao nikakvu dilemu o smislu svog putovanja u vrleti Radočela: uprkos obavezama posla, ljubaznošću organizatora, poseta Studenici pretvorila se u hodočašće i pokušaj spoznaje, ili makar naslućivanja, mistične dubine nataloženih vekova....
Putovanja: Krf - Treća sreća
Ove godine letovali smo po treći put na Krfu - ovoga puta u hotelu „Mesongi Beach“, smeštenom tačno između Moraitike i Mesongija, na jugoistočnom delu ostrva. Dakle, sada i ovde nećete moći da pročitate šta bi to sve trebalo da se vidi na Krfu, već samo kako izgleda relaksirano tumaranje „trećepozivaca“ ostrvskim putevima i puteljcima. ...
Poslovni sto dr. Mime Fazlagić: U vozu za budućnost
U decembru ove godine navršiće se pet leta od kako je u Srbiji otvoreno Life R. F. d.o.o , ovlašćeno predstavništvo Cryo-Save, evropskog lidera specijalizovanog za čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika. Stručno-naučni saradnik dr Mima Fazlagić, koja je u našoj zemlji prva prepoznala da se u ovoj grani medicine krije budućnost očuvanja zdravlja novorođenčadi, krajnje pionirski je zakoračila u projekat koji već devet godina postoji u razvijenim zemljama sveta. Zahvaljujući pre svega veri u program, ali i ogromnom znanju, iskustvu i ljubavi prema medicini, dr Fazlagić je uložila velike napore da Srbija stane rame uz rame sa državama koje pomno primenjuju najnovija naučna dostignuća. Danas, Life R.F. d.o.o. slovi za lidera u ovom delu Balkana kada je reč o čuvanju matičnih ćelija, a njihovi poslovni planovi u stopu prate dešavanja u svetskim tokovima....
Zdravlje: Hrana kao lek
Živimo u vremenu koje pretežno karakterišu izmenjeni uslovi života i rada, novostečene navike i mnogi uzročnici stresa koji u značajnoj meri doprinose sve lošijem zdravstvenom stanju stanovništva. Danas se u našoj zemlji većina stanoviništva neadekvatno hrani, te otuda i ne čude nalazi po kojima je skoro polovina populacije gojazna, dok četvrtina boluje od povišenog krvnog pritiska, a dve petine od kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja takođe pokazuju da u Srbiji ima oko četiri stotine hiljada obolelih od šećerne bolesti, dok je preko sto dvadeset hiljada njih na insulinskoj injekcijskoj terapiji. U našem neposrednom okruženju, od bolesti srca i krvnih sudova boluje svaki treći stanovnik, a približno isti procenat je onih kod kojih se mogu naći izraženi simptomi hroničnog stresa. Otuda je i prirodno sve izraženije interesovanje za pravilnu i zdravu ishranu koja predstavlja predmet zanimanja, kako medicinskih krugova, tako i sve većih delova ukupne populacije uopšte....
ukupno:
13
| prikazano:
1 - 13
Prijavi se
